Da je proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji faktički zaustavljen odavno nije nikakva vest. Povremeni sastanci i razgovori predstavnika srpskih vlasti sa evropskim zvaničnicima i liderima država članica više imaju za cilj da u životu održe iluziju da se Srbija još uvek nalazi na evropskom putu, nego da dovedu do nekog stvarnog pomaka u približavanju Srbije Evropskoj uniji. Poseta predsednika Vučića Kini i mnogobrojni ekonomski aranžmani koji su tom prilikom zaključeni ne mogu u tom pogledu ništa bitno promeniti. Naglašene bliske političke, ekonomske i vojne veze između dve države koje dele „čelično prijateljstvo“ izazvaće uobičajenu zabrinutost Evropske komisije, ali ništa više od toga. I tu je predsednik Vučić u pravu kada je na pitanje o mogućim crvenim zastavama u Evropi odgovorio da Srbija nije izuzetak i da mnoge članice Evropske unije ulažu ogroman novac u Kinu, rade sa Kinom i da stoga veruje u principijelnost evropskih lidera da neće njemu zabraniti ono što su sebi dozvolili.
Predsednik države kandidata za članstvo u EU u poseti Kini, koju ista ta EU vidi kao strateškog rivala, optužuje pojedine krugove u Uniji da žele da ga nelegalno svrgnu sa vlasti. Ali mnogo zlokobnije od toga je stavljanje u isti kontekst masakra na Tjenanmenu 1989. godine i studentsko-građanskih protesta u Srbiji
Međutim, postoji jedan detalj u Vučićevoj poseti Kini koji treba i te kako da zabrine građane Srbije, ali i zvaničnike Evropske unije. U govoru koji je održao na Univerzitetu Ćinghua, inače punom hvale za kinesku komunističku partiju, njenu disciplinu i istrajnost, kao i mudrost kineskog državnog i partijskog rukovodstva, predsednik Vučić se dotakao pitanja sveprisutne zavere „kolektivnog Zapada“ protiv „slobodarskih država“, poput Miloševićeve Srbije i Sadamovog Iraka.
U gnevu pravednika osvrnuo se i na slučaj Tjenanmena iz 1989. godine. „I na Tjenanmenu su uspešno ubedili, ubedili su ceo svet da je to bio strašan masakr koji su počinile kineske vlasti. Ali 2019. godine, kada je američka ambasada morala da otvori svoje arhive u Vašingtonu, onda smo mogli da vidimo da je to zapravo bila laž“, istakao je Vučić. „Krili su pravu istinu, šta se dešavalo u Kini i u Pekingu.“ Zatim je, sasvim prigodno, dodao da je isti slučaj sa svima i da se eto i Srbija suočila sa pokušajima obojene revolucije pre godinu dana.
„U svim različitim oblastima našeg društva, izgledalo je kao da su veoma blizu svrgavanja legitimnog rukovodstva Srbije. I mislili su da će to učiniti nekoliko meseci pre mađarskih izbora kako bi podstakli promene u Mađarskoj. Sa njihove tačke gledišta, završili su svoj posao u Mađarskoj, ali su propali u Srbiji.“ Mada nije naveo ko je taj neko, može se naslutiti da se radi o institucijama Evropske unije i pojedinim državama članicama.
Samo po sebi sve izgleda prilično šizofeno. Predsednik države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u poseti Kini, koju ista ta Evropska unija vidi kao strateškog rivala, optužuje pojedine krugove u Evropskoj uniji da žele da ga nelegalno svrgnu sa vlasti. Ali mnogo zlokobnije od toga je stavljanje u isti kontekst masakra na Tjenanmenu 1989. godine i studentsko-građanskih protesta u Srbiji. Da se podsetimo, u proleće 1989. godine u Pekingu su izbili prodemokratski protesti predvođeni studentima. Vlast je odgovorila silom. U noći između 3. i 4. juna tenkovi i oklopna vozila kineske armije su otvorili vatru na mirne demonstrante na trgu Tjenanmen u Pekingu. Prema zvaničnim kineskim podacima, život je tom prilikom izgubilo oko 200 civila, dok je prema nezavisnim izveštajima broj žrtava bio mnogo veći. Procene se kreću od nekoliko stotina do više hiljada poginulih. Hiljade demonstranata su uhapšene i osuđene na višegodišnje kazne zatvora.
Za predsednika Vučića je očigledno sve to laž, deo zavere i pokušaja obojene revolucije od strane Zapada, koja je pobeđena i u Srbiji. Tako je politika poricanja po vlast neugodnih događaja doživela svoju geometrijsku progresiju. Laž je da je korupcija ubila 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, laž je da je upotrebljeno zvučno oružje protiv mirnih građana 15. marta prošle godine, laž je da je prekomerna sila upotrebljena protiv sopstvenih građana u Valjevu, Novom Sadu, Beogradu i ostalim gradovima širom Srbije. Pa zašto ne bi bila laž da se na trgu Tjenanmen u Pekingu 1989. godine dogodio masakr, uprkos tome što je čitav događaj zabeležen TV kamerama u direktnom prenosu.
Lider naprednjaka Miloš Vučević Komunističku partiju Kine nazvao je „fascinantnom organizacijom“ sa kojom SNS deli „zajedničke suštinske vrednosti“. Ta fascinacija je dobila svoj formalni izraz u Memorandumu o saradnji između SNS i KPK
Neko bi mogao pomisliti da govoru predsednika Vučića ne bi trebalo pridavati mnogo značaja. Da je to samo deo kampanje laskanja državnom i partijskom rukovodstvu Kine koja je izgleda ostala jedini pouzdan oslonac vlasti u Srbiji na međunarodnoj sceni. Međutim, ovo nije bio prvi put da predsednik Vučić pominje masakr na Tjenanmenu u kontekstu protesta u Srbiji. Još sredinom decembra 2024. godine predsednik Vučić je izjavio da su ga kineski prijatelji obavestili o organizovanju obojene revolucije u Srbiji, upozorili ga na modus operandi, i precizno mu rekli kako je kod njih bilo od Tjenanmena do Hongkonga. A, kao što smo videli, u onom što se dogodilo na Tjenanmenu ne vidi ništa loše, osim zavere i propagande Zapada. Zato bi ova izjava trebalo da podigne sve crvene zastave u Evropskoj uniji, ali i u Srbiji. Jer ako se na Tjenanmenu 3. i 4. juna 1989. godine nije dogodilo ništa strašno što zavređuje osudu, šta sprečava naprednjačku vlast da u tim događajima nađe inspiraciju za suzbijanje građanskih protesta u Srbiji?
Predsednik Vučić i SNS ionako ne kriju svoj prezir prema osnovnim evropskim vrednostima. Demokratske procedure, sloboda medija, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava se vide samo kao prepreke ka ubrzanom razvoju i kao nužno zlo za ostanak na evropskom putu i uslov za dobijanje sredstava iz fondova EU. Najava moguće suspenzije isplate tih sredstava zbog ubrzanog urušavanja osnovnih evropskih vrednosti primorala je vlast da pronađe kakvu-takvu alternativu na međunarodnoj sceni. I pronašli su je u državi sa kojom dele iste vrednosti. Uostalom, o tome je javno govorio lider naprednjaka Miloš Vučević kada je Komunističku partiju Kine (KPK) nazvao „fascinantnom organizacijom“ sa kojom SNS deli „zajedničke suštinske vrednosti“. Ta fascinacija je dobila sada svoj formalni izraz u Memorandumu o saradnji između SNS i KPK, koji je potpisan prilikom nedavne posete partijsko-državne delegacije Kini. Kako je naveo Miloš Vučević, ta saradnja podrazumeva praktičnu primenu iskustava, znanja i modela uspešnog upravljanja, koje smo imali prilike da upoznamo kroz saradnju sa KPK.
Predsednik Vučić i SNS ne kriju svoj prezir prema osnovnim evropskim vrednostima. Demokratske procedure, sloboda medija, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava se vide samo kao prepreke ka ubrzanom razvoju i kao nužno zlo za ostanak na evropskom putu i uslov za dobijanje sredstava iz fondova EU
Ostaje da se vidi kako se u te „zajedničke suštinske vrednosti“ uklapa pridruženo članstvo SNS-a u Evropskoj narodnoj partiji. U toj političkoj grupaciji nemoguće je naći partiju koja svojim biračima kao vrednosti nudi jednoumlje, cenzuru medija i interneta i široko rasprostranjeni nadzor građana. Još je važnije pitanje koliko su te vrednosti spojive sa statusom kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Što se tiče građana Srbije, jedna preporuka. Ko još nije pogledao crtane filmove iz serijala o Viniju Puu, sada je prilika da to uradi. Pitanje je da li će kasnije moći. Jer ukoliko Srbija nastavi da se usklađuje sa kineskim vrednostima, ti animirani filmovi postaće nepoželjni i u srpskim bioskopima. Iz Kine su već odavno proterani jer je neko primetio da glavni junak ovog crtaća navodno liči na kineskog predsednika. Ako se to dogodi, a nismo od toga toliko daleko, Srbija će i javno preuzeti ulogu Enver Hodžine Albanije koja je decenijama posle Drugog svetskog rata bila jedini politički saveznik Kine u Evropi.
